КОЛЕКТИВ  ХУМАНИСТА

             Шабачко Јавно-комунално предузеће „Паркинг“ је међу колективима који су изузетно добро организовани када је у питању добровољно давалаштво крви. И у акцији, организованој у Служби трансфузије 11.фебруара, од 28 запослених, 18 је показало највиши вид хуманости ( а још их је међу онима који редовно дају крв). Уз госте, укупно су, за потребе резерви шабачке Опште болнице, прикупљене 24 јединице крви.

               Дејан Рељић, из „Паркинга“, давања крви више не броји, а о акцији говори све најбоље: „Лепа акција, а лепо је доћи са својим колегама и дати крв. Препоручио бих свима да тако раде.“

               Синиша Савић је први пут дао крв. Ради у кладионици, дошао је са другаром, а својим вршњацима поручује: „Да дођу, да дају крв, да се не плаше, ништа није страшно.“ И каже да ће остати у породици шабачких хуманиста. А заслуге што је добијен нови давалац су његовог другара Страхиње Васиљевића. Крв је дао више пута, студент је, председник омладине СПО-а у Шапцу: „Преко СПО-а смо више пута давали крв, сада смо само спојили акцију са „Паркингом“ а жеља нем је да се обезбеде што веће резерве крви“.

              Хумане идеје биле су мотив и млађаној Бранки Ђурашковић да по први пут дарује крв. И својим будућим позивом (ученица је Медицинске школе) опредељена је за хуманост: „Желим да пружим пример и осталим људима да дају крв, то није ништа страшно, а некоме може много да се помогне.“ Њена другарица Марија Боровић по други пут је дала крв, а на питање, какав је то осећај, у даху рече: „Леп, добар, осећам се пријатно и драго ми је што могу да дам крв.“

             За добру организацију и акције, и оног „другог полувремена“, уз лепо дружења запослених „Паркинга“ у „Романси“, заслужан Раденко Лукић, вишеструки добровољни давалац крви. А, незаобилазна и подршка, што се каже „ и речју и делом“, и пруженом руком, првог човека колектива:

             - Надам се да ће ове наше акције да трају годинама. Мени је драго да је у колективу заиста велики број давалаца, а жеља нам је да се помогне људима којима је неопходна операција или нешто друго. Чини ми се да наша свест још увек није на том нивоу да се схвати сам чин давања крви. Многи још увек, и међу даваоцима, гледају на то као на „два слободна дана“, али то је заиста нешто много више, и нешто што нема цену.  Мислим да су акције давалаца, и овако организоване запослених у колективима, сјајна ствар, и да би требало да се на много ширем нивоу, и медијски пропрате, јер то је један од начина да добровољних давалаца буде много више. Њихово дело је заиста једно веома, веома хумано дело – каже директор ЈКП „Паркинг“ Драган Нинковић.

текст Светлане Љубић преузет из листа "ПОДРИНСКЕ"